11. Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih

ili ponižavajućih kazni ili postupaka*

 

 

 

Države potpisnice ove Konvencije,

 

smatrajući da, u skladu sa principima proklamovanim u Po­velji Ujedinjenih nacija, priznavanje jednakih i neotuđivih prava svim članovima ljudske zajednice predstavlja osnovu slobode, pra­vednosti i mira u svetu,

 

priznajući da ta prava proizilaze iz dostojanstva koje je ne­odvojivo od ljudske ličnosti,

 

smatrajući da države, u skladu sa Poveljom, a naročito sa njenim članom 55 treba da podstiču opšte i stvarno poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda,

 

vodeći računa o članu 5 Opšte deklaracije o pravima čoveka i o članu 7 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji propisuju da niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepim, nečovečnim ili ponižavajućim kaznama ili postupcima,

 

vodeći računa takođe o Deklaraciji o zaštiti svih lica od mu­čenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postu­paka, koju je Generalna skupština usvojila 9. decembra 1975. godi­ne,

 

želeći da povećaju efikasnost borbe protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka u svetu, sporazumele su se o sledećem:

 

Prvi deo

Član 1.

 

1.  U pogledu ove konvencije, izraz „mučenje" označava svaki čin kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizičke ili duševne, sa ciljem da se od njega ili od nekog trećeg lica dobiju obaveštenja ili priznanja, da se kazni za neko delo koje je ono ili neko treće lice počinilo, ili se sumnja da ga je počinilo, da se uplaši ili da se na njega izvrši pritisak, ili da se neko treće lice uplaši i na njega izvrši pritisak, ili iz bilo koje druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kad takav bol ili takve patnje nanosi službeno lice ili neko drugo lice koje deluje po službenoj dužnosti ili na osnovu izričitog naloga ili pristanka službenog lica. Taj izraz ne odnosi se na bol i na patnje koje proizilaze isključivo iz zakonitih kazni, neodvojivi su od njih ili njima izazvani.

 

2.  Ovaj član ne ograničava nijedan međunarodni instrument ili nacionalni zakon koji sadrži ili može sadržati odredbe šireg dometa.

 

Član 2.

 

1.  Sve države članice preduzimaju delotvorne zakonske, admi­nistrativne, sudske i druge mere radi sprečavanja mučenja na čitavoj teritoriji pod njihovom nadležnošću.

 

2.  Isključuje se mogućnost pozivanja na neku izuzetnu okol­nost, bez obzira da li je to ratno stanje, pretnja ratom, unutrašnja politička nestabilnost ili bilo koje drugo vanredno stanje, da bi se opravdalo mučenje.

 

3.  Naređenje pretpostavljenog ili javnih vlasti ne može se navoditi kao opravdanje za mučenje.

 

Član 3.

 

1.  Nijedna država neće prognati, isterati ili izručiti neko lice drugoj državi ako ima ozbiljne razloge da veruje da će u toj državi to lice biti, izloženo mučenju.

 

2.  Da bi utvrdile da li postoje ovi razlozi nadležne vlasti će uzeti u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući i eventualno po­stojanje teškog, flagrantnog ili masovnog kršenja ljudskih prava u odnosnoj državi.

 

Član 4.

 

1.  Sve države potpisnice obavezuju se da akti mučenja budu smatrani prestupima po njihovom krivičnom pravu. Isto važi i za pokušaj izvršenja mučenja i za sve druge postupke bilo kog lica koji predstavljaju saučesništvo ili sudelovanje u nekom činu mučenja.

 

2.  Sve države potpisnice predvideće za te prestupe odgovara­juće kazne, u skladu sa težinom prestupa.

 

Član 5.

 

1.   Sve države potpisnice preduzimaju potrebne mere da bi osigurale svoju nadležnost u vezi s prestupima predviđenim članom 4, u sledećim slučajevima:

 

(a)  Kad je prestup učinjen na bilo kom delu teritorije koji potpada pod nadležnost te države, ili u avionu ili brodu registrovanom u toj državi;

 

(b)  Kad je pretpostavljeni počinilac tog dela državljanin dotične države;

 

(c)  Kad je žrtva državljanin dotične države i kad ta država to smatra shodnim.

 

2.  Sve države potpisnice preduzimaju takođe mere potrebne za uspostavljanje svoje nadležnosti u vezi ovih prestupa u slučaju kad se pretpostavljeni počinilac nalazi na bilo kom delu teritorije koji potpada pod njihovu nadležnost i kada ga ne izručuju u skladu sa članom 8, nekoj od država naznačenih u stavu 1. ovog člana.

 

3.   Ova Konvencija ne isključuje krivičnopravnu nadležnost koja je u skladu sa nacionalnim zakonima.

 

Član 6.

 

1.  Ako se na osnovu ispitivanja podataka kojim raspolažu uve-re da okolnosti to opravdavaju, sve države potpisnice na čijoj se teritoriji nalazi lice za koje postoji sumnja da je počinilo prestup iz člana 4 obezbeđuju pritvaranje tog lica ili preduzimaju druge pravne mere da bi se osiguralo njegovo prisustvo. To pritvaranje i te mere moraju biti u skladu sa zakonodavstvom dotične zemlje i mogu se primenjivati samo tokom perioda potrebnog da se pokrene postupak krivičnog gonjenja ili izručivanja.

 

2.  Dotična država odmah otvara prethodnu istragu radi utvr­đivanja činjenica.

 

3.   Sva lica pritvorena na osnovu stava 1 ovog člana mogu odmah stupiti u vezu sa najbližim nadležnim predstavnikom države čije državljanstvo imaju ili, ako je reč o licima bez državljanstva, sa predstavnikom države u kojoj obično borave.

 

4.  Kad država stavi neko lice u pritvor na osnovu ovog člana, ona odmah obaveštava države naznačene u stavu 1 člana 5

0  tom pritvaranju i o okolnostima koje ga opravdavaju. Država koja pokreće prethodnu istragu na osnovu stava 2 ovog člana u najkraćem roku saopštava zaključke te istrage dotičnim državama i obaveštava ih o tome da li namerava da primeni svoju nad­ležnost.

 

Član 7.

 

1.  Ako država potpisnica na čijoj je teritoriji otkriveno lice za koje se pretpostavlja da je počinilo prestup iz člana 4 ne izruči to lice, onda ona, u slučajevima predviđenim članom 5, predaje taj slučaj svojim organima nadležnim za krivično gonjenje.

 

2.  Ti organi donose odluku na isti način kao u slučaju teških kršenja prava države. U slučajevima predviđenim stavom 2 člana 5, pravila o dokazima koja se primenjuju prilikom gonjenja i osude ne mogu nikako biti manje stroga od pravila koja se primenjuju u slu­čajevima predviđenim stavom 1 člana 5.

 

3.  Svim licima koja se gone za neki od prestupa sadržanih u članu 4 jamči se pravedno postupanje u svim fazama postupka.

 

Član 8.

 

1. Svi prestupi predviđeni članom 4 se automatski podrazu-mevaju u svim ugovorima o ekstradiciji zaključenim između dr­žava potpisnica. Države potpisnice obavezuju se da obuhvate te prestupe svim ugovorima o ekstradiciji koje između sebe zaklju­čuju.

 

2.  Ako država potpisnica koja uslovljava ekstradiciju postoja­njem ugovora dobije od neke druge države potpisnice sa kojom nema ugovor o ekstradiciji zahtev za izručenje, ona može smatrati ovu Konvenciju pravnim osnovom za ekstradiciju u slučaju pome-nutih prestupa. Ekstradicija se obavlja u skladu sa uslovima koje predviđa pravo države od koje se traži ekstradicija.

 

3.  Države potpisnice koje ne uslovljavaju ekstradiciju posto­janjem ugovora priznaju pomenute prestupe kao osnovu za međusob­no izručivanje lica, u skladu sa uslovima predviđenim pravom države od koje se traži izručenje.

 

4.   U odnosima među državama potpisnicima se, u slučaju izručenja, smatra da su navedeni prestupi izvršeni i na mestu njiho­vog stvarnog izvršenja, i na teritoriji na kojoj država treba da usta­novi svoju nadležnost u skladu sa stavom 1 člana 5.

 

Član 9.

 

1.  Države potpisnice pružaju jedne drugima najširu pravnu pomoć, u čitavom krivičnom postupku koji se odnosi na prestupe iz člana 4, uključujući i saopštavanje svih dokaza kojima raspolažu i koji su neophodni za ostvarivanje ciljeva krivičnog postupka.

 

2. Države potpisnice ispunjavaju svoje obaveze iz stava 1 ovog člana u skladu sa ugovorima o međusobnoj pravnoj pomoći koje su eventualno sklopile.

 

Član 10.

 

1.  Sve države potpisnice vode računa o tome da instrukcije i informacije u vezi sa zabranom mučenja budu sastavni deo obuke civilnog ili vojnog osoblja zaduženog za primenu zakona, medicin­skog osoblja, javnih službenika i drugih lica koja su na bilo koji način uključena u čuvanje, ispitivanje ili postupanje sa uhapšenim licima, licima u pritvoru ili zatvoru.

 

2.  Sve države potpisnice unose pomenutu zabranu u pravila iii instrukcije u vezi sa pravima ili ovlašćenjima tih lica.

 

Član 11.

 

Sve države potpisnice sistematski nadziru pravila, uputstva, metode i praksu u istrazi i odredbe u vezi sa držanjem i postupanjem s licima koja su iz bilo kojih razloga uhapšena, pritvorena ili u zatvoru na čitavoj teritoriji koja potpada pod njihovu nadležnost, da bi se izbegli slučajevi mučenja.

 

Član 12.

 

Sve države potpisnice obezbeđuju da nadležne vlasti u naj­kraćem roku pristupe nepristrasnoj istrazi kad god postoje osnovani razlozi da se veruje da je na teritoriji koja potpada pod njihovu nadležnost počinjeno neko delo mučenja.

 

Član 13.

 

Sve države potpisnice osiguravaju svim licima koja tvrde da su bila podvrgnuta mučenju na teritoriji koja potpada pod njihovu nadležnost pravo da podnesu žalbu nadležnim vlastima dotične dr­žave koje će odmah pristupiti ispitivanju njihovog slučaja. Preduzeće se mere da se lice koje je podnelo žalbu i svedoci zaštite od svakog zlostavljanja ili zastrašivanja zbog podnete žalbe ili svedočenja.

 

Član 14.

 

1.   Sve države potpisnice, u svom pravnom sistemu, jamče žrtvi mučenja pravo da dobije odštetu i da bude pravedno i adek­vatno obeštećena, uključujući tu i sredstva potrebna za njen što pot­puniji oporavak. U slučaju da žrtva umre od posledica mučenja, njeni naslednici imaju pravo na odštetu.

 

2.  Ovaj član ne isključuje pravo na odštetu koje bi žrtva ili bilo koje drugo lice imali po nacionalnim zakonima.

 

Član 15.

 

Sve države potpisnice obezbeđuju da izjava za koju se usta­novi da je dobijena mučenjem ne bude iskorišćena kao dokaz u nekom postupku, osim protiv osobe optužene za mučenje kao dokaz kako je ta izjava data.

 

Član 16.

 

1. Sve države potpisnice obavezuju se da će na čitavoj teritoriji koja potpada pod njihovu nadležnost zabraniti sva dela koja preds­tavljaju svirepe, nečovečne ili ponižavajuće kazne i postupke koji nisu činovi mučenja u onom smislu u kom je to definisano u prvom članu, u slučaju kad ta dela čini neki zvanični službenik ili neko drugo lice koje deluje po službenoj dužnosti, ili se ta dela čine uz izričiti ili prećutni nagovor ili pristanak tih lica. Posebno se ističe da se obaveze navedene u članovima 10, 11, 12 i 13 mogu prime-njivati i tako što će se izraz mučenja zameniti drugim izrazima koji označavaju svirepe, nečovečne ili ponižavajuće kazne ili postupke.

 

2. Ove odredbe ne utiču na odredbe bilo kog drugog međuna­rodnog instrumenta ili nacionalnog zakona koji zabranjuje svirepe, nečovečne ili ponižavajuće kazne i postupanja ili se odnosi na ek­stradiciju i progon.

 

Drugi deo

Član 17.

 

 1. Osniva se Komitet protiv mučenja (u daljem tekstu Komi­tet), čije su funkcije utvrđene u tekstu koji sledi. Komitet se sastoji od deset eksperata koji imaju visoki moralni ugled i koji su priznati stručnjaci za oblast ljudskih prava, a koji služe u ličnom svojstvu. Te stručnjake biraju države potpisnice, vodeći računa o pravednoj geografskoj zastupljenosti i o interesu Komiteta da u njegovom radu sudeluju neke ličnosti koje imaju posebno pravno iskustvo.

 

2. Članovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem sa liste na kojoj se nalaze kandidati koje su predložile države potpisnice. Svaka država potpisnica može da predloži jednog kandidata koga je oda­brala među svojim državljanima. Države potpisnice vode računa o tome da je preporučljivo imenovati kandidate koji su članovi Komi­teta za ljudska prava ustanovljenog na osnovu Međunarodnog pakta o građanstvu i političkim pravima i koji su raspoloženi da budu članovi Komiteta protiv mučenja.

 

3. Članovi Komiteta biraju se na sastancima država potpisnica koji se održavaju svake druge godine i koje saziva generalni sekretar UN. Na tim sastancima, na kojima kvorum čine dve trećine država potpisnica, bira se Komitet u čiji sastav ulaze kandidati koji dobiju najveći broj glasova i apsolutnu većinu glasova prisutnih i glasalih predstavnika država potpisnica.

 

4.  Prvi izbor obaviće se najkasnije šest meseci po stupanju ove Konvencije na snagu. Najmanje četiri meseca pre svakog izbora za Komitet, generalni sekretar UN upućuje pisma državama potpis­nicima sa pozivom da imenuju svoje kandidate u roku od tri meseca. Generalni sekretar sastavlja listu tako imenovanih kandidata, koje reda po abecednom redu, naznačavajući državu koja ih je imenovala, i upućuje tu listu državama potpisnicima.

 

5.  Članovi Komiteta biraju se na četiri godine. Mogu se po­novo birati ako su ponovo kandidovani. Međutim, za pet od deset članova izabranih na prvom biranju mandat će isteći posle dve go­dine, odmah posle prvog izbora; imena tih pet članova izvući će žrebom predsedavajući sednice pomenute u stavu 3 ovog člana.

 

6.   Ako neki član odbora umre, podnese ostavku na svoju funkciju ili iz bilo kojih drugih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti u Komitetu, država potpisnica koja ga je kandidovala imenuje među svojim državljanima drugog stručnjaka koji će biti član Komiteta do isteka mandata člana koga zamenjuje, s tim da to imenovanje mora odobriti većina država potpisnica. Sma­tra se daje to odobrenje dato ako se polovina ili više od polovine država potpisnica ne usprotive u roku od šest nedelja od trenutka kad ih je generalni sekretar UN obavestio o predloženom imenova­nju.

 

7.  Države potpisnice snose troškove članova Komiteta za period tokom koga ovi obavljaju funkcije u Komitetu.

 

Član 18.

 

1.  Komitet bira svoje časnike čiji je mandat dve godine. Čas­nici se mogu ponovo birati.

 

2.   Komitet usvaja svoj poslovnik; koji, između ostalog, utvrđuje da:

 

(a)  je za kvorum potrebno prisustvo 6 članova;

(b)  se odluke Komiteta donose većinom glasova prisutnih članova.

 

3.   Generalni sekretar UN stavlja na raspolaganje Komitetu osoblje i prostorije potrebne za delotvorno obavljanje funkcija koje su mu poverene ovom Konvencijom.

 

4.  Generalni sekretar UN saziva prvu sednicu članova Komi­teta. Posle te prve sednice Komitet se sastaje u svim prilikama koje predviđa njegov poslovnik.

 

5.  Države potpisnice snose troškove proistekle iz održavanja sastanaka država potpisnica i sastanaka Komiteta, uključujući i nak­nadu Ujedinjenim nacijama za sve troškove, kao što su troškovi za osoblje i prostorije koje UN budu stavile na raspolaganje u skladu sa stavom 3. ovog člana.

 

Član 19.

 

1.  Države potpisnice podnose, preko generalnog sekretara UN, izveštaje Komitetu o merama koje su preduzele da bi ostvarile oba­veze preuzete po ovoj Konvenciji, i to u roku od jedne godine od dana kad ova Konvencija stupi na snagu za svaku od njih. Države potpisnice zatim svake četvrte godine podnose dopunske izveštaje o svim novim preduzetim merama, kao i sve ostale izveštaje koje Komitet traži.

 

2.  Generalni sekretar UN prosleđuje te izveštaje svim država­ma potpisnicama.

 

3.  Komitet proučava svaki izveštaj i može u vezi sa njim da daje opšte komentare, koje smatra umesnim i koje saopštava dotičnoj državi potpisnici. Ta država kao odgovor može da uputi Komitetu sve primedbe koje smatra korisnim.

 

4.  Komitet može, po sopstvenom nahođenju, da odlučuje o tome da li će u godišnji izveštaj koji piše u skladu sa članom 24 uneti sve komentare koje je dao u skladu sa stavom 3 ovog člana, praćene primedbama koje je u vezi sa tim dobio od dotičnih država potpisnica. Ako dotična država članica to zahteva, Komitet može da navede i njen izveštaj podnet u skladu sa stavom 1. ovog člana.

 

Član 20.

 

1.  Ako Komitet dobije pouzdana obaveštenja koja, po njego­vom mišljenju, osnovano upućuju na to da se na teritoriji neke dr­žave potpisnice sistematski sprovodi mučenje, on poziva tu državu da sa njim sarađuje u ispitivanju tih obaveštenja i da mu, u tom cilju, uputi svoje primedbe u vezi sa tim predmetom.

 

2.  Vodeći računa o svim eventualnim primedbama dotične dr­žave potpisnice, i o svim relevantnim obaveštenjima kojima raspo­laže, Komitet može, ako smatra daje to opravdano, zadužiti jednog ili više svojih članova da pristupe poverljivoj istrazi i da mu hitno podnesu izveštaj o tome.

 

3.  Ako se sprovodi istraga u skladu sa stavom 2. ovog člana, Komitet traži saradnju dotične države potpisnice. U dogovoru sa tom državom potpisnicom, istraga može obuhvatiti i posetu njenoj teri­toriji.

 

4.  Pošto je preispitao zaključke člana ili članova koji su mu podneli izveštaj, u skladu sa stavom 2 ovog člana, Komitet upućuje te zaključke dotičnoj državi potpisnici sa svim komentarima i pred-lozima koje smatra umesnim s obzirom na situaciju.

 

5.  Ceo postupak u Komitetu na koji se odnose stavovi 1 do 4 ovog člana je poverljiv i, u svim fazama tog postupka nastoji da se postigne saradnja sa dotičnom državom potpisnicom. Pošto se postupak u vezi s istragom vođenom u skladu sa stavom 2 okonča, Komitet može, posavetovavši se sa dotičnom državom potpisnicom, u godišnji izveštaj koji sastavlja u skladu sa članom 24 uneti kratak izveštaj o rezultatima tog rada.

 

Član 21.

 

1. Sve države potpisnice ove Konvencije mogu, u skladu sa Ovim članom, izjaviti u svakom momentu da priznaju nadležnost Komiteta da prima i razmatra predstavke u kojima neka država pot­pisnica tvrdi da neka druga država potpisnica ne izvršava svoje oba­veze proistekle iz ove Konvencije. Ova obaveštenja mogu se primiti i razmatrati u skladu sa ovim članom jedino ako ih je podnela država potpisnica koja je izjavila da priznaje nadležnost Komiteta. Komitet ne postupa po predstavci koja se odnosi na državu potpisnicu koja nije dala takvu izjavu. U pogledu predstavki primljenih u skladu sa ovim članom, primenjuje se sledeći postupak:

 

(a) Ako neka država potpisnica ove Konvencije smatra da neka dru­ga država koja je takođe potpisnica ove Konvencije ne prime­njuje njene odredbe, ona može, pismenim dopisom, skrenuti toj državi pažnju na to pitanje. U roku od tri meseca od dana pri­jema dopisa, država kojoj je dopis upućen pružiće državi koja ga je uputila objašnjenja ili druge pismene izjave koje rasvetljavaju to pitanje i koje treba da sadrže, koliko je god to moguće i korisno, indikacije o njenim pravilima postupka, o svim prav­nim lekovima bilo da su već korišćena, da je postupak po njima u toku, bilo da će tek započeti.

 

(b) Ako u roku od šest meseci od dana kad je dotična država primila prvobitnu predstavku, to pitanje ne bude regulisano na obostrano zadovoljstvo dve zainteresovane države, i jedna i druga imaju pravo da ga podnesu Komitetu, putem službenog saopštenja Ko­mitetu i drugoj zainteresovanoj državi.

 

(c) Komitet postupa po pitanju koje mu je podneto u skladu sa ovim članom tek kad se uveri da su svi raspoloživi domaći pravni lekovi iskorišćeni i iscrpeni, u skladu sa opšte priznatim princi­pima međunarodnog prava. To pravilo se ne primenjuje u sluča­jevima kad su postupci po pravnim lekovima produženi preko razumnog roka, ni u slučajevima kad je malo verovatno da bi ti postupci pružili zadovoljenje licu koje je žrtva kršenja ove Kon­vencije;

 

(d)  Komitet održava nejavne sednice kada ispituje predstavke pod-nete po ovom članu;

 

(e)  U skladu sa tačkom (c), Komitet stavlja svoje usluge na raspo­laganje zainteresovanim državama potpisnicama, da bi se postiglo prijateljsko rešenje pitanja, zasnovano na poštovanju obaveza predviđenih ovom Konvencijom. U tom cilju, Komitet može, ako to smatra poželjnim, formirati ad hoc komisiju za mirenje;

 

(f)   U svim pitanjima koja su mu podneta u skladu sa ovim članom, Komitet može od zainteresovanih država potpisnica definisanih tačkom (b) tražiti da mu pruže sva relevantna obaveštenja;

 

(g)  Zainteresovane države ugovornice definisane u tački (b) imaju pravo na to da njihovi predstavnici prisustvuju ispitivanju slučaja pred Komitetom i na to da upućuju svoje prirhedbe usmeno ili pismeno ili u bilo kom drugom vidu;

 

(h) Komitet podnosi izveštaj u roku od dvanaest meseci od dana kad je dobio službeno saopštenje predviđeno tačkom (b) ovog člana;

 

(i) Ako se nade rešenje u skladu sa tačkom (e), Komitet se u svom izveštaju ograničava na kratko izlaganje činjenica i nađenog rešenja;

 

(j) Ako nije nađeno rešenje u skladu sa tačkom (e) Komitet se u svom izveštaju ograničava na to da ukratko izloži činjenice; tekst pismenih primedbi i zapisnik koji sadrži usmene primedbe za­interesovanih država potpisnica prilažu se izveštaju. U svakom slučaju izveštaj se upućuje zainteresovanim državama potpisni­cima.

 

2. Odredbe ovog člana stupice na snagu kad države potpisnice ove Konvencije budu dale izjavu predviđenu stavom 1 ovog člana. Tu izjavu države potpisnice predaju generalnom sekretaru UN, koji prosleđuje prepis iste ostalim državama potpisnicama. Te izjave mo­gu se povući u svakom trenutku putem saopštenja upućenog gene­ralnom sekretaru. To povlačenje izjave ne utiče na razmatranje pi­tanja koja su predmet predstavke koja je već podneta u skladu sa ovim članom; nikakva druga predstavka neke države članice u skladu sa ovim članom neće biti prihvaćena po prijemu saopštenja o pov­lačenju izjave kod generalnog sekretara, sem ako zainteresovana dr­žava potpisnica ponovo ne podnese izjavu.

 

Član 22.

 

1.   Sve države potpisnice ove Konvencije mogu, u svakom momentu, u skladu sa ovim članom, da izjave da priznaju nadležnost Komiteta da prima i razmatra predstavke koje podnose pojedinci koji spadaju u njihovu nadležnost, a koji tvrde da su žrtve kršenja odredaba ove Konvencije od neke države potpisnice, ili predstavke podnete u ime tih lica. Komitet ne prima nikakve predstavke koje se odnose na države potpisnice koje nisu dale pomenutu izjavu.

 

2.  Komitet proglašava neprihvatljivim sve predstavke podnete u skladu sa ovim članom ako su anonimne ili ako smatra da pred­stavljaju zloupotrebu prava da se podnose takve predstavke, ili ako nisu u skladu sa odredbama ove Konvencije.

 

3.  U skladu sa stavom 2 ovog člana, Komitet podnosi sve pred­stavke koje su mu predate u skladu sa ovim članom na uvid državi potpisnici ove Konvencije koja je dala izjavu u skladu sa stavom 1 i koja je navodno prekršila neku od odredaba ove Konvencije. U roku od šest meseci, ta država podnosi Komitetu, u pisanoj formi, objašnje­nja i izjave koji rasvetljavaju dotično pitanje, i navodi mere koje je eventualno preduzela da bi popravila to stanje.

 

4.  Komitet razmatra predstavke primljene u skladu sa ovim članom vodeći računa o svim informacijama koje su mu dali poje­dinci, ili neko u njihovo ime ili zainteresovane države potpisnice.

 

5.  Komitet neće razmatrati nijednu predstavku koju je podneo pojedinac u skladu sa ovim članom dok se prethodno ne uveri u sledeće:

 

(a)  Da se isto pitanje nije razmatralo, ili se ne razmatra pred drugom međunarodnom instancom ispitivanja ili rešavanja;

 

(b)  Da je pojedinac iscrpao sve raspoložive domaće pravne lekove; to pravilo se ne primenjuje ako su postupci po pravnim lekovima produženi preko razumnog roka ili ako je malo verovatno da će pružiti zadovoljenje pojedincu koji je žrtva kršenja ove Konven­cije.

 

6.  Komitet održava nejavne sednice kada razmatra predstavke podnete po ovom članu.

 

7.  Komitet prosleđuje svoje mišljenje zainteresovanoj državi potpisnici i pojedincu.

 

8. Odredbe ovog člana stupice na snagu kad pet država pot­pisnica ove Konvencije da izjavu predviđenu stavom 1 ovog člana. Tu izjavu država potpisnica daje generalnom sekretaru UN koji pro-sleđuje prepis iste ostalim državama potpisnicama. Ta izjava može se povući u svakom trenutku putem saopštenja koje se upućuje ge­neralnom sekretaru. Povlačenje izjave nema uticaja na razmatranje pitanja koja su predmet predstavke koja je već podneta u skladu sa ovim članom; nikakve druge predstavke neće biti prihvaćene u skla­du sa ovim članom pošto generalni sekretar primi saopštenje o po­vlačenju izjave, osim ako zainteresovana država potpisnica ponovo ne da izjavu.

 

Član 23.

 

Članovi Komiteta i članovi ad hoc komisije za mirenje koji mogu biti imenovani u skladu sa tačkom (e) stava 1 člana 21 imaju pravo na olakšice, privilegije i imunitete priznate ekspertima u misiji UN, onako kako su sadržani u relevantnim odeljcima Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija.

 

Član 24.

 

Komitet podnosi državama potpisnicima i Generalnoj skupšti­ni Ujedinjenih nacija godišnji izveštaj o svojim aktivnostima u vezi sa primenom ove Konvencije.

 

Treći deo

Član 25

 

1.  Ova Konvencija je otvorena za potpis svim državama.

2.  Ova Konvencija podleže ratifikaciji. Instrumenti ratifikova-nja deponovaće se kod generanog sekretara UN.

 

Član 26

 

Sve države mogu pristupiti ovoj Konvenciji. Pristupanje se obavlja podnošenjem instrumenta pristupa generalnom sekretaru UN.

 

Član 27.

 

1.  Ova Konvencija stupice na snagu tridesetog dana po danu deponovanja kod generalnog sekretara UN dvadesetog instrumenta ratifikacije ili pristupanja.

 

2.  Za sve države koje budu ratifikovale ovu Konvenciju ili joj budu pristupile posle deponovanja dvadesetog instrumenta ratifi­kacije ili pristupanja, Konvencija će stupiti na snagu tridesetog dana po danu deponovanja instrumenta ratifikacije ili pristupanja te dr­žave.

 

Član 28.

 

1.  Svaka država može u trenutku potpisivanja ili ratifikovanja ove Konvencije ili u trenutku kad joj pristupa izjaviti da ne priznaje nadležnost koja se Komitetu daje članom 20.

 

2. Država potpisnica koja stavi rezervu u skladu sa odredbama u stavu 1 ovog člana može u svakom trenutku da promeni stav i da o  tome uputi saopštenje generalnom sekretaru UN.

 

Član 29.

 

1. Sve države potpisnice ove Konvencije mogu da predlažu amandmane i da taj predlog podnesu generalnom sekretaru UN. Ge­neralni sekretar će saopštiti predlog o amandmanu država potpisnica i tražiće od njih da ga obaveste da li se slažu sa tim da se sazove konferencija država potpisnica da bi se predlog preispitao i da bi se o njemu glasalo. Ako se u roku od četiri meseca posle takvog sa-opštenja najmanje jedna trećina država potpisnica izjasni u prilog sazivanja takve konferencije, generalni sekretar će organizovati kon­ferenciju pod okriljem UN. Sve amandmane usvojene većinom gla­sova država potpisnica koje su prisutne na konferenciji i koje su glasale generalni sekretar podnosi na usvajanje svim državama pot­pisnicama.

 

2. Amandman usvojen u skladu sa odredbama iz stava 1 ovog člana stupice na snagu kad dve trećine država potpisnica obaveste generalnog sekretara UN da su ga prihvatile u skladu sa njihovim ustavnim postupcima.

 

3. Kad amandmani stupe na snagu, biće obavezni za sve dr­žave potpisnice koje su ih prihvatile, a ostale države potpisnice biće vezane ovom Konvencijom i prethodnim amandmanima.

 

Član 30.

 

1.  Svi sporovi između dve ili više država potpisnica u pogledu tumačenja ili primene ove Konvencije koji se ne mogu resiti putem pregovora podnose se na arbitražu na zahtev jedne od tih država. Ako u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva za arbitražu, te države ne uspeju da se slože oko organizovanja arbitraže, bilo koja od njih može podneti spor Međunarodnom sudu pravde pod­noseći zahtev u skladu sa statutom tog suda.

 

2.  Svaka država može, u trenutku kad potpisuje ovu Konven­ciju, kad je ratifikuje ili kad joj pristupa, izjaviti da se ne smatra vezanom stavom 1 ovog člana. Ni druge države potpisnice nisu ve­zane tim stavom prema državi potpisnici koja je stavila takvu rezer­vu.

 

3.  Država koja stavi rezervu u skladu sa stavom 2 ovog člana, može u svakom momentu da povuče tu izjavu putem službenog obaveštenja upućenog generalnom sekretaru UN.

 

Član 31.

 

1.  Država potpisnica može otkazati ovu Konvenciju putem pismenpg saopštenja upućenog generalnom sekretaru UN. Otkaz stu­pa na snagu godinu dana po prijemu saopštenja kod generalnog sekretara.

 

2.  Otkaz ne oslobađa državu potpisnicu obaveza koje ima u skladu sa ovom Konvencijom u pogledu svih činjenja ili nečinjenja pre datuma kad otkaz bude stupio na snagu niti će ono sprečiti nastavak razmatranja svih pitanja koja su već bila podneta Komitetu, pre no što je otkaz stupio na snagu.

 

3. Posle datuma stupanja na snagu otkaza države potpisnice, Komitet ne prihvata razmatranje nikakvog novog pitanja u vezi sa tom državom.

 

Član 32.

 

Generalni sekretar UN obaveštavaće sve države članice UN i sve države koje su potpisale ovu Konvenciju ili su joj pristupile o sledećem:

 

(a)  o potpisima, ratifikacijama i pristupanjima prispelim u skladu sa članovima 25 i 26;

 

(b)  o datumu stupanja na snagu Konvencije u skladu sa članom 27 i o datumu stupanja na snagu svih amandmana u skladu sa čla­nom 29;

 

(c)  o otkazima u skladu sa članom 31.

 

Član 33.

 

1.  Ova Konvencija čiji su tekstovi na engleskom, arapskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom podjednako verodostojni deponovaće se kod generalnog sekretara OUN.

 

2.  Generalni sekretar OUN uputiće svim državama overeni prepis ove Konvencije.

 

 

 

Prevod

Beogradskog centra za ljudska prava

 

 

 

 

• Usvojena i otvorena za potpis, ratifikaciju i pristupanje Rezolucijom Generalne skupštine UN br. 39/46 od 10. decembra 1984. godine. Stupila na snagu 26. juna 1987. u skladu sa članom 27 (1). Objavljena u Službenom listu (Me­đunarodni ugovori) br. 9/1991.